milanovic_milan_

Poruka za sve duhovne tragače, da ne beže od sebe u “rad na seb”i i “duhovnost”.

Nije vam možda potrebna naredna radionica, već jasno zauzimanje za sebe tamo gde su vam granice narušene.

Nije vam možda potreban drugi tarapeut, niko nije dužan da vam drži sveću i klima glavom za vaša sranja. Potrebni ste vi sebi, moć je u vama, sve dok vi ne donesete istinsku odluku da želite promenu, a ne flert sa promenom, do promene neće doći. Malo mi se sviđa da radim na sebi, a kad mi se ne sviđa preskačem da čujem istinu i bežim kod nekog drugog ili u nešto novo.

Nekada ne želimo da čujemo istinu pa odlazimo na mesta gde se pričaju priče o bajkama i savršenim snovima. Ali nema bajke bez težine, ne upadajte u svetove snova gde će samo biti lepog, ne stavljajte ružičaste naočare. Život jeste lep, ali i izazovan, nekada zahteva od nas da zasučemo rukave, suočimo se sa realnošću takva kakva je, koliko god nam je teško.

Kada prihvatimo svesno težinu, tj. kada prihvatimo sve što nam se dešava otvorenog srca, kada uđemo u to što izbegavamo, jer se ego plaši, plaši se stradanja, tada zapravo duhovno rastemo. Cilj duhovnosti i rada na sebi je topljenje ega koji misli da sve zna, da je najbolji i nepobediv, to nije onaj ego koji nam služi, kao što sad meni služi da napišem tekst, to je onaj ego koji nas zarobljava da vidimo istinu kakva jeste, jer se on ukusno sladi svojim iluzijama.

Radom na sebi i duhovnošću zapravo trebamo odbaciti sve te iluzije, kako bi smo živeli slobodno i u skladu sa sobom, kada kažem slobodno mislim na slobodu od iluzija koje nam pomračuju zdrav razum.

Hvala na pažnji.

3 months ago | [YT] | 3

milanovic_milan_

Život nije destinacija na koju trebamo da stignemo, nije mesta na kome će nam uvek biti sve lepo, lako i jednostavno.

Ja ne negiram lakoću i jednostavnost, već želim da vam ukažem na njenu suprotnost, a to je bol i težina.

Kada krenemo da radimo na sebi i duhovno se budimo, prolazimo kroz fazu staklenog zvona, ta faza nastaje kada spoznamo da su ljudi naša ogledala, da sve što se nalazi oko nas aktivira naše nesvesno i izvlači ga na površinu. Kada jednom krenemo na put istine, nema više nazad, jasno spoznajemo kroz šta trebamo da prođemo, a to često stvara i emotivnu bol, ali to nekada ne želimo da vidimo i priznamo sebi.

Uviđamo koliko smo nesvesni i nesavršeni, kako nam drugi produbljuju sve one emocinalne rane i traume kroz koje trebamo svesno proći, a to znači sa prihvatanjem neprijatnosti u nama i njenim bivanjem, i to nas zapravo boli. Proces isceljenja nije trka na sto metara, to je večno putovanje gde mi za mrvicu bivamo bolji, svesniji i sposobniji.

Često da bi smo izbegli tu bol u fazi staklenog zvona, sebe odvajamo od drugih, jurimo za svesnim ljudima i onima koji rade na sebi, sve ostale odbacujemo, jer nas često pogađaju tamo gde nas boli, imamo potrebu da odsečemo sve i ušuškamo se u našoj idealnoj realnosti bez trigera, bez šefova koji nas neće nervirati, bez ljudi koji neće probijati naše granice, bez nesvesnih ljudi koji će nas ranjavati.

Tada tražimo i imamo potrbu za našim staklenim zvonom, savršenim mestom u kome naš mir nije narušen. Da li je to moguće napraviti? Da, jeste, ali nakon nekog vremena kada se sav nektar uživanja popije, dolazi do konstantnog
samoposmatranja i analizaranje sebe, kopanja po sebi, jurenja za isceljenjem, stalnog traženja sopstvenih trauma. Bivamo zarobljeni u sebi, robovi sopstvene slobode.

Nema rasta bez izazova i prepreka, ne kažem da stil staklenog zvona loš, ali sigurno znam da se u njemu jako sporo napreduje. Osim naše duhovne misije, imamo i fizičku misiju i neće nam se dati isceljenje ukoliko ne prođemo kroz nekakvu promenu u materiji, ne ostvarimo potencijal koji se vezuje za materijalno. Stvoritelj za nas ima put i jasno i u pravo vreme nam postavlja izazove i prepreke, koje možemo da preskačemo, ponekad i obaramo prepreku ili da taj put izbegavamo.

Put bežanja u nekakvu duhovnost gde je sve mirno zapravo nema nikakvu svrhu za druge, uglanom je usmeren na to da nama bude lepo i da samo zadovoljimo naše potrebe, što je okej. Ukoliko hocemo duhovno da rastemo nekada ćemo morati da radimo stvari koje NE VOLIMO, koje se traže od nas,a sve u svrhu našeg rasta. Ako radimo samo ono što volimo, a nismo radili ono što ne volimo, ono što volimo nećemo dovoljno ceniti.

To ne znači da ono što volimo nema izazove, naprotiv dato nam je da se kroz to što radimo izrazimo, na način da ne služimo samo sebi već svima. Gospod Bog sa nama.

4 months ago (edited) | [YT] | 3

milanovic_milan_

Nije dovoljno da samo osećamo, već i da pokazujmo ljubav kroz nekakva dela.

Mala ili velika, koliko ko može i kad može. Lako je pričati o ljubavi i lebdeti u osećajima uzvišenosti. Prava ljubav se pokazuje kroz dela, i to ne mora da bude materijalna stvar, to može da bude pažnja, nega, prisustvo i vaše vreme za nekog.

Ljubav je prava ako se sa drugima deli, kada napunimo svoje rezervoare i zadovoljimo svoje potrebe ne preostaje ništa nego deliti je kroz sitna mala dela, i to ponovo ne mora da bude materijalna stvar.

Ljubav prema Bogu se takodje pokazuje, tako što radimo za svetlo, nastojimo da izlazimo iz tame, sopstvenih iskušenja i drama, time pokazujemo kome služimo.

Svako ko želi da živi ljubav i sprovodi je duhovno i materijalno, biće duhovno napadan, postojaće razni pritisci, naše je da ih prevazilazimo, ali ako padnemo i to je okej.

Iluzija duhovnosti je biti svršen i bezgrešan, da bi smo iskreno zavoleli sebe, puno ćemo padati, ispoljavati svoje mane, sve sa ciljem kako bi se prihvatili sa vrlinama i manama, jer to je jedini put do prave ljubavi prema sebi.

Prava ljubav zahteva granice i mudro deljenje, ne može ljubav dati onaj ko za sebe ljubav nema, a onaj ko ima treba pametno da daje na mesta gde je ta ljubav prepoznata, a ne zgažena.

1 year ago | [YT] | 3

milanovic_milan_

Ukoliko ne sagledavamo i ne preispitujemo sebe u svojim odlukama, razmišljanjima i akcijama, vrlo lako možemo podpasti pod tamu, koja na nas svakodnevno deluje kroz medije, posao, druge ljude, razne odnose, religije itd. Sa ciljem da nam oduzme energiju i programira onako kako to njoj odgovara.

Svaka emocinalna reakcija, sukob i nelagoda koju ste osetili zbog negativnih vesti, neprijatnih ljudi ili situacija oduzela vam je energiju.

To ne znači da ne treba imati emocinalnu reakciju, to je nemoguce, već se ne treba kačiti na e.reakciju, a to znači ne kreirati priče, misli, stavove i ubedjenja za nešto sto nas je trigerovalo.

Vec to trebamo promatrati svesno, tako vežbamo ne kačenje na smeće koje nam se svakodnevno prosipa i za to postoje brojne meditativno molitvene prakse.

Zašto niko ne priča o tim praksama, zato što tami odgovara da nemamo znanja o tome kako da provalimo njeno funkcionisanje, njoj je u interesu da nas drži nesvesne i zarobljene u moru laži koje nam servira.

Niko nas nije učio da slušamo sebe, a slušanje sebe unutar sebe je put do zdravog razuma.

Put do zdravog razuma počinje kada prvo odbacimo sve što nas truje, negativne vesti i ljude, kada svoj fokus stavimo na sebe, našu unutrašnjost bivajući sa sobom u tišini, kostantno preispitivajući sebe odakle dolaze sva naša delanja.

Vraćanjem sebi iznutra, vraćamo se svom unutrašnjem biću koje je neodvojivi deo kreacije i to je prava riznica blaga, praćena mirom, spokojem i osećajem celovitosti, to je povratak sebi samom.

Put povratka sebi samom je pun padova, testova, iskušenja i provera, sve sa ciljem volje stvoritelja da nas testira da li zaista želimo i zaslužujemo da kroz spoznavanje sebe radimo za svetlost, odupirajući se tami.

Tada naš put životni put postaje put služenja, dobrih dela, pronalaženja svetla u svemu. Taj put nije svima dat, jer živimo u dualnosti što nas i održava u ovoj konstantnoj igri zvanoj život.

Neka nas ta igra vodi baš tamo gde smo potrebni, kroz fizičko delanje i borbu za zdrav razum, jednakost i pravdu prema svemu i svima, kao i duhovno ispravno delanje.

Slava Bogu.

1 year ago | [YT] | 1

milanovic_milan_

U nedelju 19.01. Od 18h, u zatvorenoj grupi online vodiću proces - kvantnu molitvu, gde ćemo iz sniženih moždanih talasa raditi procese koji su usmereni na uklanjanje negativnih energija iz energetskog polja, vraćanje izgubljenih delova(fragmenata duše) u celinu, odvezivanja od tamnih egregora na koja smo zakačeni.

Trajanje tretmana:30min

Prijava na mail: milanovicmmilan@gmail.com potukom “TRETMAN”

Ukoliko smatrate da je nekome ovo potrebno podelite post dalje.

Vidimo se.

1 year ago (edited) | [YT] | 2

milanovic_milan_

Konstantna sreća nije moguća, kao što se dan i noć smenjuju isto je tako i sa našim emocijama, tako da je naš zadatak da radimo na njihovom prihvatanju.

Tokom odrastanja razvili smo razne mehanizme izbegavanja neprijatnih emocija, prvi zadatak jeste osvestiti te mehanizme i raditi suprotno od njih, a to znači svesno osećati emociju, tuge, nezadovoljstva, mržnje, nesreće. Emocije su putokazi naših potreba i jasni signali u kom smeru naš život ide, težnja ka stalnoj sreći je nemoguća ili čak moguća po površini kroz lažnu pozitivu što je ponovo mehanizam odbrane.

Težimo ka prihvatanju sebe i svih svojih emocija, to će nam pomoći da čujemo sebe i svoje potrebe, a to dalje vodi ka radosti našeg unutrašnjeg bića. Ključ za otključavanje sreće ne leži primarno u spoljnim uspesima, za druge možete biti najuspešniji po nekakvim parametrima uspeha koje nam drštvo nameće, punina primarno dolazi iznutra, iz zdravog odnosa sa sobom, kada svoje neisceljene delove ne zatrpavamo materijalnim stvarima i potrebom za nekakvim statusom.

Već spoljne uloge obavljamo svesno, iz zdrave pozicije ka služenju i pomaganju drugima, ispoljavajući svoje potencijale, talente i sposobnosti koji zapravo predstavljaju jedan mehanizam pokretanja sreće, kada sebe ispoljavamo slobodno kroz rad, kumunikaciju i svakodnevno življenje koje je uskladjeno sa našim vrednostima, parametrima i shvatanjima šta je za nas zapravo definicija uspeha.

Tek kada otpustimo očekivanja drugih, napustimo šablone uslovljene sreće koja nam se servira i krenemo ka upoznavanju sebe i onoga ko mi jesmo, oslobodjeni od tudjeg mišljenja, vraćajuci sopstveni zdrav razum i stvaranjem sigurnosti unutar sebe, dolazi do radjanja neopisivog spokoja i bezrazložne sreće koja sama po sebi postoji u nama i čeka da se ispolji a zatim poveže se nekakvim materijalnim uspesima koji proističu iz jednog zdravog odnosa sa nama samima.

1 year ago | [YT] | 4

milanovic_milan_

To znači prihvati svoje greške, uči iz njih, trudi se da ih ne ponoviš i nastavi dalje.

Ne moramo svaki put da znamo zašto pravimo jedna te ista sra…, važno je da preduzimamo odgvornost, a to znači prihvatiti svoje nesavršenstvo i nastaviti dalje.

Uvek će biti padova, samo je pitanje da li ćemo ostati da se valjamo u blatu ili ćemo preduzeti nekakvu akciju da nesto uradimo bolje, pokrenemo se i prestanemo da pravimo od sebe budalu.

Zivimo u vremenu kada nam sa svih strana oduzimaju energiju, a najviše preko telefona i sadržaja koji nas hiptnotiše, ne očekujte da budete savršeni i ne pravite greške, neka vas pogrešni izbori vode ka boljem sutra, zato ukoliko si napravio\la nešto i stalno te to vraća na tu situaciju, razumi sebe, probaj da oprostiš sebi, a najviše ce ti pomoći da uradiš nešto suprotno od krivljenja sebe, nešto sto ce ti odvuci misli sa tog dogadjaja, to moze biti čišćenje, trening, nekakva akcija koja će te kroz neprijatnost dovesti do ptijatnosti.

Uvek će biti izazova, iskusenja, testova i padova, tri koraka napred jedan nazad otprilike, prihvati to kao jedan mehanizam funkcionisanja, kada napravis korak nazad, prihvati ga, seti se da te on priprema za neke korake napred, otvori se da cujes sta trebas da radis dalje.

Ne ostaj u kukanju i krivici zbog pogresnih izbora,vec prihvataj i razumi pad kao sastavni deo źivota. Cilj nije biti nepogresiv vec biti u balansu sa svojim usponima i padovima. Koliko god se trudis da budes najbolji, padovi ce se desavati.

Sta biraš za sebe, da budeš žrtva svog pada ili ratnik koji uprkos padu nastavlja dalje?

1 year ago | [YT] | 4

milanovic_milan_

Preduzimanje odgovornosti znači prihvatiti sve ono što nam se dešava u životu kako pozitivno tako i negativno i imanje kapaciteta da se sve te posledice kako pozitivne i negativne priznaju kao naše.

Kao je svestan da sva svoja sra… i dobre stvari kreira sam sebi u životu, na dobrom je putu ka preduzimanju odgovornosti.

Osim svesnosti da smo mi krojači naše sreće i nesreće sledeći korak je nekakva akcija ka promeni, delanje, rad.

Ta akcija uvek uslovljava dva polja na koja trebamo da delamo to je naše unutrašnje stanje(emocinalni sadržaj), kao i spoljno fizičko delanje.

Što znači džaba radimo na emocijama iznutra(emocinalno čišćenje) ukoliko na fizičkom nivou ne sprovodimo nekakve akcije, ma možemo da budemo maheri u otpuštanju emocija, ostaćemo na istom mestu jer nam nedostaje akcija.

Iluzija je da samo trebamo da radimo na sebi iznutra, ukoliko nemamo hrabrosti i snage za nekakvo delanje spolja, možemo ostati zaglavljeni u emocinalnom čiscenju iznutra.

To je znak da smo i dalje u nekakvoj traumi od preduzimanja odgovornosti za život, i biramo da ostajemo na poznatom terenu kao što je na primer samo bavljenje emocijama.

Ukoliko se vec duže vreme bavis sobom, čistiš stalno ali se nista ne dešava, vreme je da se suočiš sa životom na fizičkom planu, onoliko koliko mozes, koliko je optimalno za tebe.

Dozvoli životu da ti se desi i iskorači u svoj strah.

1 year ago | [YT] | 3

milanovic_milan_

Ukoliko radite na sebi ovo je poruka za vas.

Ne očekujte ništa od uloženog truda i drugih, radite najbolje što znate, dajte sve od sebe, birajte sa kim ćete deliti ono što osećate i kome ćete pokloniti svoje vreme.

Trudite se da razumete druge i one koji ne mogu da razumeju vas, praštajte, padajte, ustajte i radujte se iskreno koliko god to malo bilo, u tome vam zahvalnost može pomoći.

Upoznajte se sa sobom, radite na vašem unutrašnjem prostoru, istražujte svoje snove i želje i znajte neće biti lako ostvariti ih, ali to ne znači da trebate odustati od svog puta, uprkos strahu koračajte to je hrabrost.

Pomozite drugima ukoliko ste prethodno pomogli sebi, saosećajte se sa drugima i jasno govorite ne, neka vaša autentičnost i različitost budu vaša snaga, ne stid.

Samoposmatrajte sebe u odnosu na druge, prećutite kada osećate da tako treba i zauzmite se kada je to potrebno, radite na povezivanju sa sobom i sledite sebe.

Ne vezujte se za ništa, što znači preispitujte sve što vam dolazi u iskustvu ne uzimajte ništa kao apsolutnu i večnu istinu jer sve u ovoj kreaciji je relativno ono što važi danas kao istina, na većem nivou svesnosti je laž.

Predajte se volji stvoritelja svega što jeste, otvorite se za vodjstvo, ali pravite i konkretne korake, nećete uvek biti vodjeni, a da ne uradite ništa, Bog voli da testira vaše poverenje i to koliko ste spremni da rizikujete, napravite akciju u nepoznato.

Volite sebe, pružajte ljubav sebi, naša najveća potreba je ljubav, prvo je moramo primati od sebe da bi je primali od drugih. Grlite sebe, mazite se po glavi, recite sebi bravo i volim te, vratite se nekim vašim igrama iz detinjstva (to ne mora niko da zna) koje će vam pomoći da sklopite mir sa sobom, da se opustite i uživate.


Širite ljubav oko sebe, radite sitna dobra dela, neka vaša namera u svemu bude dobra, tako se duhovno raste, kada ništa ne zadržavamo samo za sebe, podučavajte druge da vole vašim primerom ljubavi.

Hvala na pažnji.

1 year ago | [YT] | 8

milanovic_milan_

1. Praštanje je proces, ukoliko ne možete odmah da oprostite to je u redu, opraštanje ima svoje faze, važno je otvoriti se za oprost, ne potiskivati ga i bežati od njega.

2. Svi težimo ka tome da budemo savršeni, u istini smo samo obični ljudi koji greše, bez obzira što radimo na sebi, možemo svojim postupcima povrediti druge, koliko si spreman da se drugome izviniš, budeš ranjiv i priznaš svoj pogrešni postupak odredjuje put ka evoluciji tvoje svesti koja uvek teži da se razvija, a to je jedino moguće kroz delanje, kao što je na primer izvinjenje, nije dovoljno da sam svestan svoje greške, potrebno je delanje kako bih se uzdigao iznad toga.

3. Naš nivo duhvnosti odredjen je stepenom vezanosti za naša davanja, očekivanja i uslovljavanja. Ne znači da smo loši ukoliko očekujemo nakon davanja, to nam samo pokazuje gde smo na lestvici bezuslovnog davanja, a to se vežba malo po malo. Što više imamo ljubavi prema sebi, lakše nam je da je damo drugima, jer je ne očekujemo za uzvrat već volimo sami sebe i to nam je dovoljno.

4. Voleti one koji nas mrze ne znači pristajanje na teror i uznemiravanje, već duboko razumevanje zašto neko mrzi, oprosti im oče ne znaju šta čine je govorio Isus jer je razumeo uzrok i stepen njihovog nesvesnog delanja. To znači biti u miru, prihvatanju i ljubavi sa činjenicom da nas neko mrzi, bez potrebe da im se svetimo i mrzimo ih. To je mudrost bezuslovnog voljenja, ne kačiti se na tudju mržnju.

Hvala na pažnji.

Skip the Carousel

1 2 3 4 5

1 year ago | [YT] | 8