CC Ethno Music

📜 Ponor (1899.) – Aleksa Šantić

Jedna od najmračnijih i najsnažnijih pjesama Alekse Šantića. „Ponor“ je snažna moralna i religiozna alegorija o grijehu, izdaji, pohlepi, bezosjećajnosti i kazni koja stiže one koji su se odrekli čovječnosti.

Videolink
https://youtu.be/CJuEofJhg_w

3 days ago | [YT] | 5

CC Ethno Music

„Orao se vijaše nad gradom Smederevom” je zvanično najstarija zapisana srpska narodna (etno) pesma. Ovu pesmu je 1. juna 1492. godine zabeležio italijanski dvorski pesnik Rođeri de Pačijenca u gradiću Đoja del Kole. On je prisustvovao proslavi na kojoj su doseljeni Srbi pevali i igrali u čast napuljskog kralja, te je zapisao tekst koji govori o utamničenom Janku vojvodi (Janošu Hunjadiju) i orlu.Iako je ovo najstariji tekstualni zapis, izvorna srpska etno muzika se vekovima prenosila isključivo usmenim putem.

Tekst: Orao se vijaše nad gradom Smederevom.

Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s' mole slavnomu despotu da m' otpusti
(Da m' otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati crvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.

Manje poznate reči

ne ćaše = ne hoćaše
sidi = siđi
jimaju = imam
tureške = turske

Literatura: Zapisao Rođeri de Pačijenca (Rogeri de Pacienza) u gradiću Đoja del Kole (između Barija i Taranta) 1. juna 1497. godine.[1]

Izvor: Miroslav Pantić, „Narodne pesme u zapisima od XV do XVIII veka“, Prosveta, Beograd 2002.

2 weeks ago (edited) | [YT] | 33

CC Ethno Music

Pesma „Santa Maria della Salute“ smatra se vrhuncem ljubavne lirike u srpskoj književnosti i najznačajnijim delom Laza Kostić. Nastala je nakon smrti Lenke Dunđerski, žene koju je pesnik duboko voleo, ali od koje je pobegao zbog razlike u godinama i društvenih normi. Pesma je ispovest, molitva, ljubavni vapaj i filozofsko razmišljanje o odnosu čoveka, ljubavi i večnosti.

Osnovna tema pesme jeste tragična, nedostižna ljubav između pesnika i idealizovane žene, ali i sukob između razuma i osećanja, zemaljskog i nebeskog, prolaznog i večnog.

Kroz celu pesmu provlače se tri velika motiva:

velikoj i neostvarenoj ljubavi,
kajanju zbog pogrešnih odluka,
sukobu razuma i srca,
prelasku ljubavi iz zemaljske u duhovnu i večnu.

Kroz obraćanje crkvi Basilica di Santa Maria della Salute pesnik traži oproštaj i mir, dok Lenku prikazuje kao idealnu, gotovo nebesku ženu. Ljubav u pesmi postaje jača od smrti i vodi ka večnosti.

Videolink
https://youtu.be/XFtg6QE9g6A

#SantaMariaDellaSalute #LazaKostic #LenkaDunjerski #SrpskaPoezija #SrpskaKnjizevnost #AI Music #SunoAI #CinematicMusic #EpicBallad #RomanticPoetry #LovePoem #TragicLove #OrchestralMusic #DarkRomance #PoetryMusic #SerbianPoetry #EmotionalMusic #Venice #SantaMaria #KlasicnaPoezija #MelancholicMusic #AI Song #EpicOrchestral #Poema #LoveAndLoss #LjubavnaPoezija

3 weeks ago | [YT] | 36

CC Ethno Music

Срећна слава свима који данас славе Светог Василија Острошког

https://youtu.be/os8rPRH3fOw

Под Острогом (Алекса Шантић, 1910.)

Спокојно ћути манастир и спава.
Малени торањ стражари и бдије,
И доли мирно тече Зета плава.

Још позни мјесец на видику није,
Одблесак први тек што једва зâри
Врхове кршâ. Тихо. Само вије

Притајен вјетар из грмова стари'.
Но док под храстом од стољетних дана
Преда мном ватра кô јутро се жари

И црвен баца по рачвама грана,
С кивота светог сјај чудесни сину,
И сребрн блесак паде преко страна...

И видјех: уз крш свети отац мину,
На челу носећ једну мутну бору,
И сјајан на врх Острога се вину.

Пјесму звијезде почеше у хору,
И видар бола у одежди стану,
Погледа тамо према Дурмитору.

Клекну и поче да моли, и кану
Суза му једна... Као никад прије,
Небо затрепта, и над врхом плану

Пун крвав мјесец... И са страна свије'
Са грмљем болно јекну голет горња;
И кô срце једно гдје јад љуто бије,

Жалосно звоно зацикта са торња.

3 weeks ago | [YT] | 49

CC Ethno Music

Kiridžije (Aleksa Šantić, 1912.)

Gora strijemi. Strmenih ždrijela
Miriše smola čamova i smreke.
Gori, visoko, u račvama jela,

Izgara mjesec. Ni glasa ni jeke.
Pusto. Tek doli, gdje Drina krivuda,
Pod hrastom sjede kiridžije neke.

U Sarajevo put ih vodi tuda.
Pred njima vatra kô zora se žari,
pa crven trepti po družini svuda.

A koto vrije, kačamak se vari.
Okolo konji zamršenih griva
Pasu, i leže puni denjci stari

Gazdinske robe. U dnu strmih njiva,
Viseći poput razgrnute mreže,
po plotovima sjen drveta sniva.

Mir. Glavnje bukte. Širom noći svježe
Kô crven behar iskre lete, tonu,
a družba sjedi. Neko skretanj reže,

Neko umoran glavom na panj klonu
Pa slatko hrče, dok priču kramara
Slušaju drugi: "Vidite li onu

Zidinu tamo, gdje se splela žara?
Ondje se nekad među hrašćem krio
Han kakvog nije bilo do Mostara!

Tu bi u svako doba ko bi htio
Noćište našô. Za konak i hranu
cvancika zdrava sav je trošak bio.

I ja sam često noćivo u hanu.
Jednom, još nejak, tak ako sam znao
Usjeći ostan i oplesti branu,

Ovdje sa ocem na konak sam pao.
Noć. Sjede mnogi putnici pa zbore,
pričaju priče. Peć plamti, a, kao

smrt hladna, ciča jauče sve gore,
prozore trese, vrata drma, bije,
hrastove čupa i drumove ore.

Slušamo tako. Kad viši od svije'
Spusti se uz nas Grgur, gazda hana,
star, prešo bješe osamdeset dvije.

"I ja ću - reče - iz davnog zemana
Pričati nešto." I uze na krilo
Unuče, jedro ko drenova grana,

I poče: "To je jedne zime bilo;
Mećava, brate, baš ko ova, ljuta,
kamenje prska, drobi se ko gnjilo

S mraza i leda. Noć, a nigdje puta, -
Smetovi sami, i kurjaci viju
u čoporima iz svakog kuta.

Ovdje, uz oganj, sjede pa se griju
putnici neki. Moja sina oba
toče im piće, a s čibuka biju

Koluti dima. Zagrijana soba,
Ali, svejedno, studen, ko da slana
po hrptu mili. Kad, u neko doba,

Halka se začu na vratima hana.
Ja uzeh fenjer, kapiju raskrili' -
kad konjik stoji do konjica vrana.

Osuti srebrom snijega. U svili,
u sjaju zlata i dragog kama,
Marko i Šarac nisu ljepši bili!

Javi se glasom dubokim ko jama,
I vitez ata u sjajnom timaru
za halku sveza, pa uljeze nama.

Sav bješe kao stablo u beharu!
Za njim se vlače struke duge rese,
pa struku zbaci i prisloni šaru.

Sjede i snijeg s odjela strese.
"Handžija", reče, "večeru mi dela!"
postavih sofru s čirakom i s nje se

Blistaše čirak. Metnuh što bi jela:
Hljebac, i čimbur, ovčje plećke dvije,
A uz to bješe i skorupa zdjela.

On poče jesti. Prekrsti se prije.
No ko da jede mrki gorski vuče,
kakvoga nigda niko viđo nije

Sve otkad oni zlatni veo svuče
Za mrtvim Markom u Urvini vila!
Svi zapanjeni pa gledamo muče

Lice junaka, perčin kao svila,
povije one, oči koje kriju,
I mrke brke ko dva vrana krila,

Što sjajne toke dostižu i kriju,
I mimo toke oružje gdje gore
Alemi sami i iskrama biju.

Gledamo. Moji sinovi ga dvore.
Kad viknu: "Vina! Ali bakrač cio!"
Ja mu donesoh, i silni div gore

Po suda popi, a što nije htio
Odnese vrancu. A vran od mejdana
zagrebe nogom i ispi svoj dio.

Pa kad mi plati za se i jarana
sa tri dukata, "zbogom" reče svijem,
A mi svi za njim na kapiju hana.

"Ne idi noćas! Po gorama tijem,
Vukovi kruže", - rekosmo. On muča,
spremajući se zasjedama zlijem.

Ja posvijetlih jednom cjepkom luča,
I vidjeh kako u hrastovu granu
Pred hanom bije, ko iz vrela ključa,

Para iz čela neznanome banu;
I dok mu s toka blista srma suva,
I trepti sjajno oružje, on vranu

Na sedlo pade, i u doba gluva
Utonu u noć kao mjesec jasni;
A mi svi u glas: "Bog neka ga čuva!"

Hukti. Strah bije iz časova kasni',
vukova pune staze su i međe,
no truni straha nema soko krasni!

Ne pređe dugo, ču se metak neđe,
Pa drugi, treći, kao haber zao,
jeknu i presta. Mi nabrasmo veđe -

'Nakog junaka bijaše nam žao,
Mišljasmo da je gdjegod, nedaleko,
U borbi s ljutim zvjerovima pao.

"Hajdemo sjutra", ja družini reko',
"Ne bi' li našli trag njegove smrti".
Sunce. Vrijeme stišalo se, meko,

Sva Drina blista. Negdje štekću hrti,
Hajka se čuje i grmenju gore,
a mi sve iđi i jednako prti,

Gledaj i traži. Kad tamo gdje gore
Čobanske vatre, blizu jedne struge,
u crnoj lokvi smrzle krvi skore,

Vukova tušta iskesili duge
Zube, a svrh njih, s jednog hrasta gnjila,
gavrani grakću, zovu jedni druge

Sa novom gozbom da osnaže krila.
Gledaju ljudi. Svi se čudom čude,
I sve zavika: "E, halal mu bila

Majčina hrana i hljeb rodne grude!"
I, eto, to je Mutap Lazar bio,
Što će živ biti dok Srbina bude".

I kramar svrši. Sve ćuti, i cio
Karavan gleda put zidina stari',
Misli i sanja... Noć trepti ti'o.

Pod mjesečinom šušti ječam jari;
Ergela pase; vatra plamti, grije,
I dokle laka crven lica zari,

U kotlu krklja kačamak i vrije.

1 month ago (edited) | [YT] | 20

CC Ethno Music

Vedra deca (Aleksa Šantić, 1921,)

"S puta, s puta! Ne vidite
Kako juri parip naš?
Luka kola cveća vozi,
A Mile je kočijaš!"

Tako kliču deca vedra -
Razleže se ceo krug.
Uz to Hektor glasno laje
I na znanje svima daje
Da je i on dečji drug!

1 month ago | [YT] | 31

CC Ethno Music

Mila (Aleksa Šantić, 1921.)

Sedi Mila
Sred majčina krila;
Lice mršti kao baba stara,
Jer je, eno, blago majka kara
Što u ćumez uvukla se bila.

Milo, Milo, čuvaj se belaja,
Kvočka ne da pilića ni jaja -
Šinuće te sa dva krila vrana,
Pa ćeš ljuti' dopanuti rana!

1 month ago | [YT] | 42

CC Ethno Music

Hristos Voskrese, radost donese!
Ljudi likujete, narodi čujte:
Hristos Voskrese, radost donese!

Zvezde igrajte, gore pevajte,
Hristos Voskrese, radost donese!
Zvezde igrajte, gore pevajte,
Hristos Voskrese, radost donese!

Šume šumite, vetri brujite,
Hristos Voskrese, radost donese!
Šume šumite, vetri brujite,
Hristos Voskrese, radost donese!

Mora gudite, zveri ričite,
Hristos Voskrese, radost donese!
Mora gudite, zveri ričite,
Hristos Voskrese, radost donese!

Pčele se rojte, a ptice pojte,
Hristos Voskrese, radost donese!
Pčele se rojte, a ptice pojte,
Hristos Voskrese, radost donese!

Anđeli stojte, pesmu utrojte,
Hristos Voskrese, radost donese!
Anđeli stojte, pesmu utrojte,
Hristos Voskrese, radost donese!

Nebo se snizi, zemlju uzvisi,
Hristos Voskrese, radost donese!
Nebo se snizi, zemlju uzvisi,
Hristos Voskrese, radost donese!

Zvona zvonite, svima javite,
Hristos Voskrese, radost donese!
Zvona zvonite, svima javite,
Hristos Voskrese, radost donese!

Slava Ti Bože ..!!
Slava Ti Bože ..!!

Slava Ti Bože, sve ti se može,
Hristos Voskrese, radost donese!

HRISTOS VOSKRESE!
VAISTINU VOSKRESE!!

1 month ago | [YT] | 58

CC Ethno Music

Поједини коментари кажу да пјесмe „пјева демон“. Разумијем да нова технологија код неких изазива страх или неповјерење, али овдје је ријеч искључиво о софтверу који синтетише глас - исто као што инструмент илу синтисајзер производи звук.

Нема ту никакве мистике нити духовне позадине. Намјера је само умјетничка: да се поезија и музика приближе људима на савремен начин. Свако има право на своје мишљење, али хајде да разговарамо без страха и осуда.

Pojedini komentari kažu da pjesme „pjeva demon“. Razumijem da nova tehnologija kod nekih izaziva strah ili nepovjerenje, ali ovdje je riječ isključivo o softveru koji sintetiše glas - isto kao što instrument ili sintisajzer proizvodi zvuk.

Nema tu nikakve mistike niti duhovne pozadine. Namjera je samo umjetnička: da se poezija i muzika približe ljudima na savremen način. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali hajde da razgovaramo bez straha i osuda.

3 months ago | [YT] | 34

CC Ethno Music

Музика има моћ, зато мудро бирајте шта слушате.
Muzika ima moć, zato mudro birajte šta slušate.

3 months ago | [YT] | 45